Postoje tehnike ravne, visoke i duboke indirektne štampe. Postupak ravnog ofseta je danas najrasprostranjeniji postupak štampanja, ona pokriva 85 % štamparske delatnosti u celom svetu. Ravna (ofset) štampa primenjuje se kao indirektna štampa, što znači da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, nego se prethodno prenosi na gumenu pokrivku (koja je postavljena na ofsetni cilindar) a zatim sa nje na materijal za štampu. Kod ravne štampe štampajući i ne štampajući elementi se nalaze u istoj ravni a medusobno se razlikuju po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama. Štamparska forma je tako obrađena da su štampajuće površine prijemčive za boju a da odbijaju vodu, dok ne štampajuće površine primaju vodu, a posle vlaženja odbijaju boju. Sredstvo za vlaženje (voda) se prvo nanosi na formu, prekriva u tankom sloju liofobne, ne štampajuće elemente, dok boja koja se na formu nanosi nakon vode prekriva samo liofilne, odnosno štampajuće elemente.
Štamparske mašine za ravnu ofset štampu pripadaju grupi rotacionih mašina, to znači da su elementi uređaja za ostvarivanje pritiska u štamparskoj jedinici cilindri, čije je osnovno kretanje rotaciono. Savitljiva štamparska forma se pričvršćuje na cilindar koji je u kontaktu sa ofset (gumenim) cilindrom, tako da se otisak sa forme prenosi na gumeni cilindar a sa njega na materijal za štampu. Proces štampe u tehnici ravnog ofseta odigrava se tako da na formu koja je pričvršćena na cilindar forme, pomoću sistema valjaka za vlaženje se prvo nanosi sredstvo za vlaženje, koje se zadržava samo na hidrofilnim ne štampajućim elementima dok štampajuće površine ostaju suve, zatim se na ovakvu površinu štamparske forme nanosi boja koja prijanja samo na štampajuće površine koje nisu prekrivene vodom. Dalje se boja sa štampajućih površina forme prenosi na gumeni cilindar sa koga se vrši otiskivanje.
Tri glavna elementa ofset štampe su:
* Cilindar nosilac štamparske forme iznad koga su uređaji za vlaženje i boju.
* Cilindar nosilac gumenog omotača koji na sebe prima štampajuće elemente i prenosi na treći segment (sadrži kompresibilni sloj ).
* Cilindar za pritisak.
Gumeni cilindar ostvaruje nekoliko važnih funkcija:
• gumena presvlaka ublažuje eventualne neravnine na papiru
• obezbeđuje ravnomernu raspodelu pritiska na celoj kontaktnoj površini i stvara uslove za jednakost otiska kao celine
• obezbeđuje značajnu uštedu u boji (boje koje se koriste u sebi sadrže više pigmenata, imaju veliki viskozitet i visoku pokrivnu moć )
• omogućava štampanje na vrlo tankim papirima MAN Roland press. Štamparska forma za ravnu ofset štampu sastoji se iz jednog dela u obliku ploče, koja može biti izrađena od litografskog kamena, cinka, aliminijuma (monometalne ploče) ili od kombinacije nekoliko metala (polimetalne ploče), zatim od plastične ili papirne folije...
Štamparska forma za ravnu ofset štampu izrađuje se direktnim ili indirektnim postupkom. Direktnim postupkom štamparska forma se izrađuje na litografskom kamenu (pisanjem i crtanjem), zatim na plastičnim i papirnim folijama (snimanjem na aparatima i kamerama sa elektrostatičkim postupkom kopiranja), osvetljavanjem pomoću laserskih zraka, pisanjem i kucanjem.
A indirektnim postupkom se štamparska forma izrađuje korišćenjem kopirnih predložaka (negativa ili pozitiva) i kopiranjem na mono ili polimetalne ploče. Za indirektan postupak dobijanja štamparske forme, potrebno je izraditi montažnu formu (tabak ).
Neke od prednosti ofset štampe:
* Postojan visok kvalitet slike — oštrija i čistija štampa slova zato što se gumeni pokrivač prilagođava teksturi štampajuće površine
* Mogućnost korišćenja širokog spektra štampajucih površina, sem glatkog papira (na primer drveta, tkanina, metala, kože, grubog papipa)
* Brza i laka izrada štamparskih ploča
* Duži životni vek ploča nego kod direktnih lito presa — zato što ne postoji direktan dodir ploče i štampajuće površine. Prva litografska ofset štamparska presa je napravljena u Engleskoj oko 1875. godine i bila je dizajnirana za štampanje na metalu. Prenosni cilindar je bio pokriven posebno tretiranim kartonom koji je prenosio štampanu sliku sa lito kamena na površinu metala. Nekih pet godina kasnije, kartonski prekrivač prenosnog cilindra je zamenjen gumom, koja je i danas najčešće korišćen materijal.
Prva osoba koja je upotrebila ofset presu za štampanje na papiru je verovatno bio Amerikanac Ajra Vašington Rabel (Ira Washington Rubel) 1903. godine. Ideju je dobio slučajno, kada je primetio da kada god u presi tokom rada nije postavljen list papira, kamen štampa sliku na gumom obložen cilindar utiska i sledeći utisak ima sliku sa obe strane: direktnu lito sliku sa prednje i i sliku sa gumenog pokrivača na zadnjoj strani. Rabel je potom primetio da je slika na zadnjoj strani mnogo mnogo oštrija i jasnija nego direktna lito slika zato što je mekana guma mogla bolje da utisne sliku u papir nego tvrdi kamen. Ubrzo je odlučio da napravi presu koja je svaku sliku sa ploče štampala prvo na gumeni prekrivač pa potom na papir.
Braća Carls i Albert Haris (Charles and Albert Harris) su u isto vreme nezavisno posmatrala proces i ubrzo potom razvila ofsetnu presu za Harris Automatic Press Company. Haris je svoju ofsetnu presu zasnovao na rotirajućoj letterpress mašini. Koristila je metalnu ploču savijenu oko cilindra na vrhu mašine koja je dodirivala valjke za mastilo i vodu. Prenosni (ofsetni) cilindar je bio postavljen direktno ispod i u dodiru sa cilindrom za ploču. Cilindar za pritisak ispod njega je pritiskao papir na pokrivač da bi se slika prenela na list. Dok se ovaj postupak u osnovi i danas primenjuje, usavršavanje je dovelo do dvostrane štampe i mrežnog ulaganja (web feeding, korišćenje rolni umesto listova papira).
Tokom 1950-tih je ofset štampa postala najpolularniji oblik komerijalnog štampanja i bilo je mnogo poboljšanja na pločama, mastilu i papiru, čime su prednosti ove tehnike — brzina izrade i trajnost ploča — dovedene do vrhunca. Danas se glavnina štampe, uključujući i novine, vrši ovim procesom.
