Sitoštampa je tehnika štampe kod koje se otisak ostvaruje na taj način što se boja potiskuje kroz štamparsku formu koja je izrađena od svile zategnute na drveni ili aluminijumski ram. Na mašinama za sitoštampu se mogu štampati uobičajeni grafički proizvodi, ali i oni namenjeni specijalnim potrebama (skale na električnm i akustičnim uređajima, električna i integralna kola, otpornici, izdanja za slepe, neki ekskluzivni proizvodi i unikati).

Sito štampa

Sitoštampom se može štampati u više boja na različitim materijalima i oblicima, cilindričnim, sfernim ili savijenim oblicima. Zbog toga opseg primene sitoštampe nije ograničen, tako da se može štampati na staklenim, plastičnim, tekstilnim, metalnim, drvenim i keramičkim podlogama raznih oblikai namena. S obzirom na raznovrsne mogućnosti, ova tehnika je našla primenu u mnogim drugim industrijskim granama, a naročito pri štampanju gotovih proizvoda. Posebno mesto zauzima u tekstilnoj industriji u kojoj se štampaju najraznovrsniji tekstilni materijali.

Mašine za sitoštampu mogu biti zaklopne, rotacione  i ravnoštampajuće koje se i najčešće primenjuju. Ramovi za sitoštampu se najčešće izrađuju od drveta, metala ili plastičnih masa. Oni treba da su laki, imaju pravougaoni oblik, ostvaruju dobar kontakt, da se ne krive i ne menjaju svoj oblik prilikom pranja i sušenja. Kvalitet reprodukcije originala određen je tipom i karakteristikama materijala od koga je izrađeno sito. U tu svrhu koriste se svilene tkanine koje se danas uspešno zamenjuju sintetičkom ili metalnim sitima. Sita se razlikuju po broju otvora po dužnom santimetru na svili. Naravno, što je veći broj otvora kvalitet otisaka će biti veći, ali će boja teže prolaziti kroz otvore. Da bi se to usaglasilo, boja se razređuje razliitim vrstama razređivača i usporivača kako bi se smanjila njena viskoznost i usporila njeno sušenje.

Priprema forme za sitoštampu uključuje čitav niz radnji i obuhvata sledeće osnovne operacije: nanošenje fotoosetljivog sloja na sito u ravnomernom sloju, kopiranje dijapozitiva na fotoosetljivi sloj na formi, razvijanje slike i na kraju, ukoliko je to potrebno, slika se pregleda i izvrše se sve korekcije na njoj. Nakon osvetljivanja i ispiranja emulzije, sito se suši kako bi lik bio otporan na dejstvo rakel noža koji potiskuje boju kroz sito. Štampajući elementi se dobijaju tako što se neštampajući elementi osvetle kako bi ostali na situ, a sa štampajućih elemenata se emulzija ispira kako bi mogli da propuste boju. Štampanje se vrši na taj način što se na jednoj strani forme nalije boja i duž lika se nanese sito. Zatim se pomoću specijalnih markera materijal za štampu postavi na tačno određeno mesto kako bi otisak došao svaki put na tačno određeno mesto. Nakon toga, spušta se sito na materijal za štampu i rakel nožem se pod određenim pritiskom prelazi preko sita, istiskuje vazduh između sita i materijala i potiskuje boju na materijal za štampu. Nakon toga se ram sa sitom podiže, a podloga za štampu se odlaže na sušač kako bi se učvrstila na podlogu. Treba još naglasiti da pravilnim položajem rakel noža i određenim ravnomernim pritiskom, koji se ispoljava duž linije noža, reguliše se ravnomernost otiska po celoj površini podloge.

U poređenju sa drugim štamparskim tehnikama, sitoštampa pruža različite mogućnosti dobijanja različitih debljina sloja boje na otisku tako da odštampani materijal iskazuje reljefnost i vizuelno deluje kao trodimenzionalni objekat. Imajući u vidu da se mogu koristiti boje sačinjene na bazi pigmenta različitih fizičko-hemijskih osobina, ili vodorastvorne i fluorescentne boje potrebno je da se u okvir mašine ugradi uređaj za sušenje otiska, najčešće u obliku komora.